КРОЗ ПЕДЕСЕТ ГОДИНА (3)

Поезија из нових српских часописа - "Водич за непоколебљиве..." / Бела Тукадруз

ВОДИЧ ЗА (НЕПО)КОЛЕБЉИВЕ И РАДОЗНАЛЕ ДУХОМ

Залазак, злато, Пек

Предвече, у доколици, у кочијама се извозио до равнице, коју
назива прастаром, један кинески песник. Залазак Сунца чинио му се
прелеп, али му је сумрак преблизу!
Пре равно хиљаду година...
Нешто слично осећам скоро сваког предвечерја, одлазећи
изван села у шетњу, до Стражаре, пружног прелаза, понекад до
Главичице. Треба нам десетак минута до обала Пека.

Не идемо више до мостова на Пеку, бојећи се да могу бити мете

невидљивих бомбардера, већ до чаира наших прадедова с ову страну

реке, где још стоји под ћерамидом салаш са обором,

крај кога су дивље трешње, чије су се
гране скоро спустиле до земље, па се могу брати лежећи у трави. Поља
су пуста, баште, ливаде, брегови; не пролазе више возови печком
долином....Све много подсећа на дане мог раног детињства, иако ништа више није исто... Телевизија Београд је бомбардована; срушени су многи телевизијски предајници. Нема ни електричне струје. Уместо радио и телевизијских
информативних емисија, гледам уживо све...Понекад, предвече, седим
за својим радним столом у соби у којој сам се родио пре равно
четрдесет и девет година, и гледам кроз отворена врата, испод веранде,
како се Сунце спушта све ниже према Мустапићским бреговима...
Залазак Сунца је прелеп, али му је и појава сателита на небу и
продорног звука сирена што означавају почетак ваздушних напада
преблизу!

Дошли смо овамо пре него што су процветале кајсије и
тулипани, а већ има и зрелих трешања. Понекад, суботом и недељом,
кад допутује мој млађи брат, идемо на пецање. Пецамо на старим
местима, на којима смо некада давно пецали, она су сада део
непрегледне прашуме; често ми се чини да змија шишти иза мојих
леђа, у густој трави и још гушћем жбуњу, а пажњу ми одвлачи и снег
који непрестано веје са грана багремова нагнутих над реку, или гукање
голубова гриваша на високим тополама. Некад се гукање
голубова гриваша могло чути најближе тек на десетак километара изнад
села у брдима, тамо где су некада биле бачије, у Дубоком Потоку, где
има старих џиновских шупљих врба. Гледајући прашуме око Пека
помислим: мора да су ови крајеви изгледали овако пре хиљаду година...
Код сеоског живља породице са једним дететом честа су појава.
Просечна густина насељености је врло мала - 39 становника по
квадратном километру.У етничком погледу данашње становништво
Општине чине Власи и Срби, и Цигани. Векови заједничког живота
учинили су да, и поред елемената карактеристичних за једне, међу
њима постоји много тога заједничког у обичајима, веровањима,
занимањима - традиционалној култури... 

(Из Перпињанске станице, одломак)

     == извор: најновији број нишког часописа УНУС МУНДУС, бр. 47/ 2014, пролеће, стр. 355- 356

Цвет из врта св. Петке (Албум: Врт св. Петке, Мишљеновац, Звижд, јул 2014. Снимак Ив. Шишман)

Dobrotvorna rasprodaja publikacija....

Dobrotvorna rasprodaja publikacija MSUB

Muzej savremene umetnosti u Beogradu organizovaće akciju prodaje svojih izdanja, a sav prihod od prodaje biće doniran za građane ugrožene od poplava u Srbiji.
Pojedini katalozi, knjige i zbornici u izdanju Muzeja savremene umetnosti mogu se naći po promotivnim cenama u Salonu Muzeja savremene umetnosti ( Pariska 14) i u Galeriji-legatu Milice Zorić i Rodoljuba Čolakovića (Rodoljuba Čolakovića 2 – ulaz iz Teodora Drajzera).
Akcija prodaje izdanja Muzeja savremene umetnosti trajaće od 28. maja do kraja juna.
Salon Muzeja savremene umetnosti i Legat Čolaković otvoreni su svakog dana od 12 do 20 časova, osim utorkom.

Spisak publikacija:

1. 100 dela iz zbirki MSUB - 500 rsd
2. Lubarda 1907-2007 - 1000 rsd
3. Petar Dobrović - Remek dela Retra Dobrovića - 300 rsd
4. Bora Iljovski: Ponovo i uvek - 400 rsd
5. Neša Paripović: Postajanje umetnošću – 500 rsd
6. Muzej Stedelijk Amsterdam na Ušću - 350 rsd
7. Nedko Solakov: Baština - 200 rsd
8. Tri tačke oslonca: Zoran Bojović - 400 rsd
9. Savremena umetnost i muzej: Kritika političke ekonomije umetnosti - 600 rsd
10. Slobodan Šijan: Kino Tom - 500 rsd
11. Puriša Đorđević: San, Jutro, Podne - 200 rsd
12. Pavle Levi: Kino drugim sredstvima - 500 rsd
13. Ljubomir Šimunić: Tajni život beogradske periferije - 350 rsd

        Videti detaljnije:  Muzej moderne umetnosti

Enrique Iglesias - El Perdedor (Pop) ft. Marco Antonio Solís (+плејлиста)

Прилог објави Трећег Завета / Зоран М. Мандић

ОЧИ КИШЕ

Ушће Љешничке реке у Пек, 5. мај 2014.

У различитим ритмовима

Киша

Силази и надире попут десанта

На земљи једино разнобојни кишобрани

Личе на падобране

На подсмех људи уверених у

Заштиту њиховог изума

Однос између кише и човека

Сједињен је у капима доживљаја

Човекова критика лавира кроз кишну завесу

Тачке додира времена и невремена

А његово бекство од слободе

Некритички је ближе невремену у

Односу на разумевање близине времена

За које не постоје кишобрани

Атомска склоништа и подземни градови за

Новац, секс и моћ

Слободни пад кише је контекст

Загонетнији од слободе дисања

Кретања и других избора филозофских

Расправа и тумачења позиционирања у

Незнању

Откровење загонетности тог незнања

Подстиче објаву Трећег Завета са

Текстовима о љубави и љубомори

Тајне природе

Киша уме да чека,

Пожури и помера облаке у

Разликама идиличних и

Пренапрегнутих расположења људи

Навиклих ходању по сувом

Прашњавом путу једноличне

Стазе живота

Усплахирених од бојазни за њихова

Водена бића изложена бруталности

Дуготрајних пљусков

Потпомогнутих насиљеме ветра

Разум кише стално их подсећа да

Суша у којој биљке остају без даха а

Животиње без биљака и хране

Филозофија кише је најпоузданија

Историја пустињске религије жеђи

Тело кише нестаје у пољупцу са земљом

Она се у различитим ритмовима и брзинама

Циклично рађа

Она је човек

Она долази, нестаје и обнавља се због њега

У земљи се непрестано сједињује с њим

Њене очи су увек на небу

Као сви важни извори

Њене очи несебично светлуцају, помажу и

Опомињу

У залазак...

Sto godina od rođenja Oktavija Pasa

"NA pola puta zastadoh. Okrenuh leđa vremenu i mesto da hodam
po budućem, niko me tamo ne čeka, vratih se da hodam po prohodanom" -
stihovi meksičkog nobelovca Oktavija Pasa "zasijaće" u novim
antologijama njegove poezije, kojima će se ove godine obeležiti sto
godina od rođenja pesnika.
- Pišem o stvarima koje su mi se desile i koje mi se
dešavaju. Živeti znači misliti i ponekad stići do one granice u kojoj se
mišljenje i osećanja spajaju, a to je poezija - govorio je Oktavio Pas.

 

Osim po stihovima za večnost, ostaće upamćen i po esejima u
kojima je oštro kritikovao svaku vrstu ideološkog fanatizma. Ovaj
pesnik, esejista i diplomata odrastao je u Meksiko Sitiju, u porodici u
kojoj se iznad svega cenila ljudska sloboda. Njegov otac je bio advokat
čuvenog meksičkog revolucionara Emilijana Zapate. Sam pesnik je već kao
dvadesetogodišnjak, pokazao solidarnost sa republikancima, odlaskom u
Španiju u jeku građanskog rata.

Po povratku u Meksiko, 1938, Pas je osnovao magazin "Radionica", na čijim stranicama
su se predstavljali mladi autori tog vremena. Početkom četrdesetih dobio
je stipendiju Berkli univerziteta, pa je studentske dane proveo u SAD.
Po završteku studija počinje njegova diplomatska karijere, tokom koje je
službovao u Indiji, Francuskoj, Španiji.

Njegove stihove karakteriše visok stepen originalnosti, mada je tokom života bio
pod različitim uticajima. Kritičari kažu da su u Pasovim prvim pesmama
vidljivi tragovi modernista koje će kasnije zameniti poetikom
nadrealizma i egzistencijalizma.

PRIJATELjSTVO SA VASKOM POPOM
MEKSIČKI pesnik u Srbiji je, osim po svojim stihovima, ostao upamćen i
po velikom prijateljstvu sa Vaskom Popom. Dva velikana sretala su se na
književnim manifestacijama širom sveta, a osim što je zaslužan za
prevode Popine poezije na španski, Pas je našem pesniku i posvetio svoje
stihove.

- Pišem pesme jer nema drugog načina da odgovorim na ono što me tišti iznutra - objašnjavao je veliki književnik.

Svoja razmišljanja o poeziji, ali i ljubavi, pravdi, meksičkom narodu i
životu uopšte, objavljivao je u esejima, od kojih je verovatno
najpoznatiji "Lavirint samoće".

- Čovek je jedino živo biće koje je svesno da je samo. Život mu je obeležen čežnjom i
potragom za društvom - jedan je od čuvenih citata iz ovog eseja.

Mada je u mladosti bio privržen socijalističkim idejama, kasnije je postao
njegov oštar kritičar. U jednom svom tekstu razotkrio je sovjetske
koncentracione logore i Staljinove zločine iz marta 1951. Pisao je o
kršenju ljudskih prava na vrhuncu Kastrovog režima na Kubi. Njegovo
razočaranje u komunističku ideologiju raslo je sa godinama. U vreme
zloglasnog masakra na trgu Tlatelolko u Meksiko Sitiju, 1968, Oktavio
Pas bio je ambasador u Indiji. U znak protesta zbog surove reakcije
vlasti protiv demonstranata, povukao se iz diplomatije i naredne godine
proveo kao gostujući profesor na uglednim američkim univerzitetima, među
kojima je i Harvard.

I dok su se u društvenim krugovima često čule optužbe na račun Pasovog "koketiranja sa
kapitalizmom", njegove poetske domete niko nije dovodio u sumnju.
Dobitnik je najznačajnih priznanja u latinoameričkom književnom svetu, a
1990. uručena mu je i Nobelova nagrada.

Sto godina od rođenja Oktavija Pasa | Kultura | Novosti.rs

Tajno bratstvo oznaša - moćno i nedodirljivo

ČAK 18.000 AGENATA FASCINANTAN je podatak iz proleća 1946, kad
je Ozna imala zadatak čišćenja armijskih jedinica. Da bi politički
kontrolisali vojsku, u jednom trenutku bilo je angažovano 18.000 agenata
Ozne u jedinicama jugoslovenske armije. Zo pokazuje suštinu Ozne. Ona
nije špijunirala ni Crvenu armiju, ni američku vojsku, već svoju oružanu
silu. Đilas je kasnije priznao da mu se žena žalila, kad je bio na
vrhuncu moći, da se plaši Ozninih agenata - naglašava Nikolić.
IZRAZ "Ozna sve dozna" i danas je uzrečica iako je prva
jugoslovenska komunistička tajna služba, formalno, odavno otišla u
istoriju. Istoričari koji se bave Oznom smatraju da je reč o fenomenu
podsvesnog sećanja na samrtni strah koji su oko sebe širili ljudi čija
je reč vodila pred streljački stroj ili u tamnicu. Oni naglašavaju da je
tajno bratstvo oznaša i njihovih naslednika još uvek moćno i
nedodirljivo.
- Odeljenje za zaštitu naroda - Ozna, prva je tajna
komunistička policija čija ambicija nikad nije bila da služi društvu već
da njime gospodari. Iz nje su nastale sve ostale tajne strukture na
teritoriji Jugoslavije. Ozna je formirana samo s jednom zadatkom, da
kontroliše vlast u državi i zato se uvek fiksirala iznad sistema. Nikada
nije nestala, samo se više puta transformisala, savršeno se
prilagođavajući političkim okolnostima. Oznino bratstvo nije ideološko,
već interesno. Svejedno im je da li vlada ideologija komunizma,
nacionalizma ili evropskih integracija - kaže istoričar dr Kosta
Nikolić, iz Instituta za savremenu istoriju Srbije.
Njegova knjiga "Ozna - mač revolucije", u izdanju "Službenog glasnika",
izazvala je ogromnu pažnju jer je prvo naučno delo koje pokušava da
rekonstruiše sliku delovanja Ozne, koja je formalno postojala od 1944.
do 1946, a onda se transformisala u službe državne i vojne bezbednosti.
Kao najveći problem u istraživanju Ozne istoričar navodi pronalaženje
dokaza i svedočanstava.

- Jedan od preživelih pripadnike službe, cinično mi se nasmejao u lice i rekao: "Znam šta
hoćete da pronađete, ali nećete uspeti. Kad god je bila turbulentna
situacija, prvo se palila dokumentacija o saradnicima i tajnim
operacijama. A turbulencija je bilo mnogo". Našli smo retke naredbe Ozne
sa napomenom da moraju da se unište odmah po čitanju. Dokumentacija je
uništavana ili kradena, jer je bila moćno oružje za borbu u samom vrhu
vlasti - kaže dr Nikolić.

Naročito je uništavana građa Ozne u Srbiji, gde je 1944. i
1945. obavila najviše "divljih" likvidacija. Državna komisija za
istraživanje tajnih grobnica uspela je da nađe imena 52.000 žrtava, ali
sumnja se da je Ozna pobila bar 70.000 ljudi. Iako je dokumentacija o
tome uništavana 1966, posle pada Rankovića, istoričari su, ipak, uspeli
da otkriju užasna svedočanstva.

- Čim je Ozna došla u Beograd, počela su "divlja čišćenja", streljanja po kratkom postupku.
Naknadno bi formirali preki vojni sud u nekoj elitnoj partizanskoj
formaciji, na primer, Prvom proleterskom korpusu. Zato u dokumentima
piše da su ljudi pobijeni određenog datuma, a osuđeni 10-12 dana
kasnije. Praksa je bila prvo pobij - onda legalizuj. Posebna priča su
dokumenti gde uz imena streljanih stoji broj kvadrata njegovih
"useljivih" stanova - kaže Nikolić.

Šefovi Ozne su kao "mač revolucije" u prvoj seči potamanili protivnike nove vlasti, pa
makar bili i samo potencijalni. Zatim su naredili skidanje glava
"kolebljivaca" u svojim redovima.
Po rečima Nikolića, agentura Ozne je formirana 1944, po principima sovjetskih
tajnih službi za eliminisanje svih neprijatelja komunističke revolucije.
Međutim, ubrzo je prerasla u tajnu organizaciju koju je intersovala
samo moć.
- Ozna je bratstvo u krvi i zločinu. U njega se ulazilo akcijama visokog stila, da se pokaže sposobnost i
lojalnost. A kad se u to uplete krv, onda je lojalnost zagarantovana. Za
tako nešto bio je neophodan patološki sklop ličnosti, kojima je taj
odvratni posao predstavljao zadovoljstvo. Eksplozija njihove patologije
obuzdavana je privilegijama, šefovi Ozne postajali su kao ministri
policija, a svi istaknuti oznaši i udbaši završavali su u diplomatiji.
Tako je proširena delatnost tajnog bratstva u krvi koje se i danas drži i
štiti, pomaže materijalno i politički, svim mogućim vezama - tvrdi dr
Nikolić.

Tito i Aleksandar Ranković
On nagalašava da u oznaško-udbaškom klubu nema nacionalnih i verskih
podela, iako su se u građanskom ratu oni formalno stavili u službu
svojih novih država i nacija.
- Na ličnom planu to ništa nije promenilo, potomci oznaša su veoma bitni ljudi na prostoru
cele bivše Jugoslavije, i ta hobotnica skladno funkcioniše. Nedavno je
jedan bivši visoki srpski bezbednjak posvetio svoju knjigu hrvatskom
kolegi Josipu Perkoviću. Šta mislite, zašto je Hrvatskoj, koja se
navodno odrekla komunizma, bilo tako teško da izruči bivšeg
jugoslovenskog udbaša. Nije on moćan kao pojedinac, već kao član
bratstva. Znate li ko su bili glavni protagonisti prvog kruga
privatizacije. Ko su ti naši biznismeni, odakle im novac, kako su samo
oni bili uspešni u vreme opšte bede i raspada. Svi oni dolaze iz
bratstva Ozne, direktno iz tajnih službi ili su ih one stvorile i držale
pod kontrolom - zaključuje dr Nikolić.

SVI TITOVI ŠPIJUNI SOVJETSKI
obaveštajci koji su se 1944. spustili padobranima u blizinu Bosanskog
Petrovca, prema zvaničnim podacima, bili su prvi instruktori Ozne, čiji
su oficiri kasnije išli na školovanje u SSSR.-
Ipak, oznaši nisu naučili zanat tada. Komunističko vođstvo partizana je
od 1941. imali bezbednosnu službu, sa zadatkom da fokusira "narodne
neprijatelje" i "petu kolonu", što je bio naziv za sve protivnike
komunizma. Komunisti su krenuli u ustanak zbog revolucije i njihov
prioritet je bilo osvajanje vlasti, a tajna služba je po Titovim rečima
bila najmoćnije oružje. Prve posebne čete za borbu protiv "pete kolone"
formirane su 1943. u Hrvatskoj i Bosni - objašnjava dr Kosta Nikolić.

Kosta Nikolić

Tajno bratstvo oznaša - moćno i nedodirljivo | Društvo | Novosti.rs

ОЗНА: Шта крију стадиони, елитна насеља, круг Фијата…

БЕОГРАД – Књига  Мач револуције – ОЗНА у Југославији
1944–1946. Косте Николића представљена је данас у Клубу књижари Галерија
Службеног гласника.


О овој књизи аутор је написао:


„Пред читаоцима се налази монографија о првој тајној политичкој
полицији у комунистичкој Југославији – Одељењу за заштиту народа (у
изворима се често користи и израз Одељење заштите народа). Ова
организација у историји је остала упамћена по скраћеници ОЗНА. Њен први
начелник и каснији дугогодишњи симбол државне безбедности уопште, био је
Александар Ранковић, члан најужег руководства КПЈ/СКЈ до 1966. (…)
Данас је тешко, готово немогуће, реконструисати документацију о
институцијама репресије и о догађајима који су из тога проистекли у
послератној Југославији, како у домену њеног обима тако и судбине.“


Срђан Цветковић, научни сарадник у Институту за савремену историју
наглашава да смо до сада имали  публицистистичке  и литетрарне радове 
који су само мистификовали ОЗНУ.


Према његовим речима, истраживања Косте Николића заснована су на
малом броју докумената који су били доступни, али је књига издата
средином прошле године ипак дошла до широке публике.


-Грађа је врло оскудна због саме специфичности службе. Архиви су још
закључани тако да је свака публикација на ову тему од немерљивог
значаја. Књига је настала углавном на грађи из БИА. Време од 1944.  до
1946. године  је по интезитету и методама преседан и о томе се мало
писао и говорило. То је време када је Озна  на основу спискова хапсила
људе, затварала, изнуђивала признања и у групама од 30 до 50 одводила на
локације, као што је Лисичји поток, и ликвидирала.  Озна је ликвидирала
глумце, трговце, занатлије, неистомишљенике…После су забрањивали да се
та места обилазе. Данас су тамо стадиони, елитна насеља, фабрике као
Фијат у Крагујевцу. Све те побијене љиде требало је пописати, да би се
њихови сродници после уцењивали, да би се уцењивали политички
противници. То је било тешко време, време монтираних судских процеса.
Таква су била суђења Драгољубу Живановићу, Бориславу Пекићу… – рекао је
Цветковић.


Озна, коју су 13. маја 1944. године  формирали совјетски инспектори,
своју најмрачнију улогу имала у Словенији, где је 1945. године у месец
дана на најсуровији начин убијено од  80.000 до 100.000 људи.

Уништавање грађе после пада Ранковића

Борисав Челиковић, уредник у Службеном гласнику је нагласио проблем уништавања грађе.


-Зна се да је после пада Алксандра Ранковића уништавана грађа у
Београду и о томе постоје разне приче. Грађа је уништвана систематски и
после. Из Сарајева је 1992. године  изнесена у Београд у зграду која је
бомбардована 1999.године – каже Челиковић.


Грађа је кориштена за политичке  обрачуне.


-Знамо да је са изузетком Тита шпијунирана крајем 80-тих и почетком
 90-тих и савезна влада и скупштина, али не можемо да видимо на који 
начин  је то рађено – рекао је Челиковић.


Извор: Правда







ОЗНА: Шта крију стадиони, елитна насеља, круг Фијата… - Правда

Iranski brodovi krenuli ka Americi

 IRAN - Iranski mornarički oficir izjavio je da je naređeno ratnim
brodovima da se približe američkoj granici kao odgovor na raspoređivanje
američkih brodova u Zalivu, javlja Jutarnji list. hr.

"Iranska vojna flota približava se američkoj granici i taj potez nosi
poruku", rekao je admiral Afshin Rezaji Hadad, a prenosi Fars.

Hadad,
komandanta severne flote iranske mornarice, rekao je da su brodovi
krenuli na put prema Atlantskom okeanu preko "voda nedaleko od
Južnoafričke Republike", izvestio je Fars.

Agencija takođe navodi da je taj plan deo "iranskog odgovora na američko jačanje prisustva u Persijskom zalivu".

Za sada nema zvanične potvrde ovog izveštaja.

Iranski brodovi krenuli ka Americi | Svet | Novosti.rs

Писмо ауторима "Заветина"

уз ауторски примерак најновијег броја  књижевног часоиписа "ЗАВЕТИНЕ+", 2 /2013

 

55. Св, Арханђел Михаило, кућна икона. - 109 одабраних фотографија. Фотодокументација Заветине

Веома уважени,

Драге колеге,

Ево изашао је, као што сам и обећао, нови број часописа „ЗАВЕТИНЕ+“, бр. 2, и шаљем Вам ауторски примерак. Ја Вам не могу забранити ни наредити, да тај примерак не поклањате пријатељима и родбини, али мислим да би било целисходније да све оне, заиста заинтересоване, за Ваш рад, стваралаштво и објављивање, упутите на  овај јуче објављени чланак:

*

(ЉУДИ МЕСЕЧЕВЕ СВЕТЛОСТИ) Публикован нови број  часописа “ЗАВЕТИНЕ+”, бр. 2. (новембар 2013 – јануар 2014)...

Ових дана је публикован нови број књижевног часописа “ЗАВЕТИНЕ+”, на промењеном формату (таблоид, 16 страница), чијих се неколико страница (1, 14-16) могу прелистати и читати бесплатно и на овој локацији. ...бр. 2. (новембар 2013 – јануар 2014) доноси обиље прилога, и убудуће, тј. следећи бројеви биће штампани у истом формату (зависно од финансијских могућности издавача (М. Лукића).
ЗАВЕТИНЕ +  имају следеће рубрике: Сазвежђе З, Сазвежђе ЗАВЕТИНЕ, Четврта Србија, Уметност махагонија, Запис(и), Бездана уметност, Edition SECTIO CAESAREA – Едиција ЦАРСКИ РЕЗ, НЕИЗБЕЖНО (Превредновање),  Дневник писца, Кругови Заветина, КРИТИЧКИ КОМЕНТАРИ , Дућан ЗАВЕТИНА, Летопис ЗАВЕТИНА,  ЕКСКЛУЗИВНО.
У овом броју часопис доноси прилоге:  Главнопг уредника, Александра Лукића, Небојше Васовића (поезија), Вјерују редакције, Изводе  из “Билтена Сазвежђа ЗАВЕТИНЕ”, текстове о Трећој и Четвртој Србији и свим тајнама бивше државе, писмо Милана Ваксмана, текстове о “уметности махагонија” и једном наметачком комунистичком издавачу и диносаурусу,  прилоге на тему “Зашто нема промаје”,  стихове српских песника који живе у свету (Небојша Васовић, Мирослав Душанић), Писмо др Бошка Томашевића, критичке огледе Мирољуба Милановића, неколико нових песама Александра Лукића, Зорана М. Мандића, Благоја Свркоте,

      ...видети више: http://novinebuducnosti.wordpress.com/2014/01/24/%D0%BF%D1%83%D0%B1%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D0%BD-%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B8-%D0%B1%D1%80%D0%BE%D1%98-%D0%BA%D1%9A%D0%B8%D0%B6%D0%B5%D0%B2%D0%BD%D0%BE%D0%B3-%D1%87%D0%B0%D1%81%D0%BE%D0%BF/

Па, нека они поруче, ако их стварно занима,  овај број директно од «Заветина». Тамо је укратко објашњено како. Тиме ћете Ви порадити прво за себе, онда за овај часопис, а онда кроз време и за «Заветине».

Ја сам обећао да већ овај број буде одштампан на папиру, а не само на Цду; међутим, штампари – више њих, који су ми урадили калкулације, у међувремену, за 1000 примерака на обичном новинском формату таблоида (формат «Политике», 16 стр.), траже по броју од 42.000 – до 36.000, односно 25000, ако би се одштампало десет бројева годишње. Значи, да би се у ову пустоловину упустило, потребно је, најмање око 300. 000, 00 дин, а толики новац ја нисам могао скупити, и поштено је да Вам то признам. И зато ћете разумети, надам се, зашто сам Вас замолио, да свој ауторски примерак не поклањате, јер онда радите против себе, «Заветина» и часописа. Ја се надам да ћу новац за штампање овог часописа и на папиру прикупљати и на тај начин, продајом  дигиталног издања часописа, на Цду.

По мени, реално је, можда, штампати 6 бројева годишње, убацивати их у мрежу за штампу, како би допрли и до најширих слојева, или барем до српских општинских места.  Када будете прочитали овај број, и ако Вам се учини да вреди, покушајте да заинтересујеете филантропе из Ваше средине, или људе (како у Србији, тако и по свету)  који би могли да нам помогну да штампамо барем 6 бројева годишње.

Прилике су невеселе, али не можемо седети и чекати скрштених руку, или се надати у помоћ  државе и министарстава – видели сте какве они часописе помажу и стимулишу. Ми тамо, као што добро знате, ретко објављујемо...

Молим Вас да пажљиво ишчитате овај број часописа и да, ако стигнете, ако будете сматрали за сходно, наравно ако будете имали примедбе и умесне и неумесне, да се јавите.

Све Вас поздрављам старински: Бог са Вама!

Најсрдачније, 

56. Бела Тукадруз, јесен 2010, у малој цркви Св. Петке у Мишљеновцу. - 109 одабраних фотографија. Фотодокументација Заветине

     М. Лукић...

СУПСИДИЈАРИЈЕ / Миодраг Мркић

СУПСИДИЈАРНО КЊИЖЕВНО ПРАВО
    (одломци)

....Лукић је, заиста, нека врста издавачког подвижника!Толике године опстати као издавач - без помоћи државе (било које), без помоћи донатора, богатих филантропа, практично без ичије помоћи - да ли је могуће? Ако је некога издавача у Србији свет требало да помогне, то су биле Заветине, то је био Лукић. То што је Лукић урадио и објавио, као издавач, током четврт века не раде ни већа издавачка предузећа!
Књиге које сам написао о Мирославу Лукићу немају драж и шарм ударних супсидарија; ја те књиге сматрам неузорним. У књигама и часописима, које је објавио јединствени Мирослав Лукић - супсидарије - споредни делови, имају неки неодољиви шарм оскудице и мере која надокнађује оскудицу.
Можда је вакат - празна страна - у часописима и књигама са заштитним знаком Заветина - највише платио данак оскудици?

(3)

Књиге и часописи Заветина, интернет и дигитална издања, зраче чаролијом супсидијарија, древности, тајних порука. Запале су ми у око поодавно узорне супсидијарије Заветина, вероватно зато што се ја не могу похвалити сличним.
Иако то може неком зазвучати и одвећ патетично, ја желим ипак да кажем да су супсидијарије књига и периодике Заветина озрачиле мој дух, учврстиле га у нечем, што ми се чинило важно за српску културу и књижевност... Разноврсност садржаја периодике Заветина, ликовни прилози, све је то занимљиво, уверљиво, и вероватно ће са неке временске дистанце деловати још привлачније. Издавачки подухват - мада је боље рећи инат и тврдоглавост, упорност - Мирослава Лукића јединствени су у српском издаваштву. Има ли тај подухват свој пандан?
(4)
Када се једног дана буде сагледавала целина издавачког подухвата Мирослава Лукића, а то ће бити могуће након што се истражи и расветли огромна енергија једног писца и издавача, уграђена у Заветине, видеће се оскудица и храмовно поштење Заветина. Нема граница за оно што је покренуо Мирослав Лукић, бацивши свој златни грумен у дубоки вир реке и света: кругови се шире и шириће се у бескрај, просторни и временски. Понекад видим: 2109. годину, годину која ће доћи тек за 100 година, када из наших гробова буду никле липе или храстови, борови, ко ће знати? Видим поподне 17. априла 2109. године и неког, кога не познајем, који прелистава моју књигу Сенке тишине о песмама из романа Мирослава Лукића. Можда у грчу неког свог немира, или неке језе есхатолошке?...
       ______________ Одломак из најновије књиге Миодрага Мркића: Последња сфера мистике: Књига о Белатукадрузу (алиас Мирославу Лукићу) , Београд, 2013. - Видети више:

Збирка Небојше Деветака КАО КАД СНЕГ КРВАРИ

Представљена збирка Небојше Деветака 

КАО КАД СНЕГ КРВАРИ 

У издању Српског културног друштва "Просвјета" у Загребу 

недавно је објављена књига песама "Као кад снег крвари", 

угледног српског песника Небојше Деветака (1955. у Градуси, на Банији, Хрватска) 

који након избега живи и ствара у Врбасу. 

Ово дело је синоћ (у четвртак, 15. новембра) представљено поштоваоцима лепе речи 

у простору Градске библиотеке "Данило Киш" у Врбасу. 

Чула се том приликом критичка реч песника и књижевног критичара Ђорђа Нешића, из Белог Брда (Хрватска) и Давида Кецмана Даке, писца и критичара из Сомбора. 

Сам аутор је казивао своје стихове, а домаћин и водитељ ове књижевне трибине 

био је песник Бранислав Зубовић.

(извор: УКС) 

ДАНИЛО КИШ - њим самим / Радован Поповић

Др Мита Лукић, одговорни уредник
Сазвежђа З (Мансарда ЗАВЕТИНА)

....
1960.
(...)
Запажен је у "Политици" и његов чланак о судбини књиге у коме каже:
"Није за песнике свеједно када и којим редом ће му се појавити књига. Шта би било на пример (наводим случајне но типичне примере) са Мићом Данојлићем, Љубомиром Симовићем, Дрганом Колунџијом да су чекали пет-шест година?Само толико. Да случај није био наклоњен њиховом таленту. А колико је таквих младих талентованих песника нестало - игром случаја. Колико би и каквих би књига песама имао  већ Томислав Мијовић (на пример) да му се прва збирка (На ногама) појавила после пет година очајања?
Но знам исто тако добро како изгледа овај проблем изврнут на главу. Колико би било мање лоших и просечних песника и књига, колико мање главобоље - да нису никад објављене прве књиге  оних који нису песници и који то никада неће постати, но који су тако стекли име и опасну инерцију која их носи, упркос испразности своје, упркос свему.
Но, то не сме бити разлог да се жртвују песници".
Ужасавала га је "навала просечности у литератури" на овим просторима.
Пажљу јавности скренуће на књигу песама за децу Милована Данојлића, у НИН-у:
"Време, свако време, диктира песнику ограничени 'круг тема'- ово тврдим аподиктички, свестан чињенице о постојању тзв. "вечних тема". Но те су теме резервисане за најсмелије, најупорније, за оне који беже од актуелних тема у 'право', првобитно и вечито прибежиште поезије - у вечне теме љубави, смрти, пролазности. Романтични и романтичарски вечни месец поезије не узбуђује данас песнике мање него пре, али ко би се усудио да се поигра с месецом данас, па чак и у рукавицама најсмелијих метафора?"
За њега је писање дечијих песама као маска...
       итд.
       Извор: књ. часопис Књижевност , 2-3/1990, стр. темат посвећен Кишу, стр.212-213