Tajno bratstvo oznaša - moćno i nedodirljivo

ČAK 18.000 AGENATA FASCINANTAN je podatak iz proleća 1946, kad
je Ozna imala zadatak čišćenja armijskih jedinica. Da bi politički
kontrolisali vojsku, u jednom trenutku bilo je angažovano 18.000 agenata
Ozne u jedinicama jugoslovenske armije. Zo pokazuje suštinu Ozne. Ona
nije špijunirala ni Crvenu armiju, ni američku vojsku, već svoju oružanu
silu. Đilas je kasnije priznao da mu se žena žalila, kad je bio na
vrhuncu moći, da se plaši Ozninih agenata - naglašava Nikolić.
IZRAZ "Ozna sve dozna" i danas je uzrečica iako je prva
jugoslovenska komunistička tajna služba, formalno, odavno otišla u
istoriju. Istoričari koji se bave Oznom smatraju da je reč o fenomenu
podsvesnog sećanja na samrtni strah koji su oko sebe širili ljudi čija
je reč vodila pred streljački stroj ili u tamnicu. Oni naglašavaju da je
tajno bratstvo oznaša i njihovih naslednika još uvek moćno i
nedodirljivo.
- Odeljenje za zaštitu naroda - Ozna, prva je tajna
komunistička policija čija ambicija nikad nije bila da služi društvu već
da njime gospodari. Iz nje su nastale sve ostale tajne strukture na
teritoriji Jugoslavije. Ozna je formirana samo s jednom zadatkom, da
kontroliše vlast u državi i zato se uvek fiksirala iznad sistema. Nikada
nije nestala, samo se više puta transformisala, savršeno se
prilagođavajući političkim okolnostima. Oznino bratstvo nije ideološko,
već interesno. Svejedno im je da li vlada ideologija komunizma,
nacionalizma ili evropskih integracija - kaže istoričar dr Kosta
Nikolić, iz Instituta za savremenu istoriju Srbije.
Njegova knjiga "Ozna - mač revolucije", u izdanju "Službenog glasnika",
izazvala je ogromnu pažnju jer je prvo naučno delo koje pokušava da
rekonstruiše sliku delovanja Ozne, koja je formalno postojala od 1944.
do 1946, a onda se transformisala u službe državne i vojne bezbednosti.
Kao najveći problem u istraživanju Ozne istoričar navodi pronalaženje
dokaza i svedočanstava.

- Jedan od preživelih pripadnike službe, cinično mi se nasmejao u lice i rekao: "Znam šta
hoćete da pronađete, ali nećete uspeti. Kad god je bila turbulentna
situacija, prvo se palila dokumentacija o saradnicima i tajnim
operacijama. A turbulencija je bilo mnogo". Našli smo retke naredbe Ozne
sa napomenom da moraju da se unište odmah po čitanju. Dokumentacija je
uništavana ili kradena, jer je bila moćno oružje za borbu u samom vrhu
vlasti - kaže dr Nikolić.

Naročito je uništavana građa Ozne u Srbiji, gde je 1944. i
1945. obavila najviše "divljih" likvidacija. Državna komisija za
istraživanje tajnih grobnica uspela je da nađe imena 52.000 žrtava, ali
sumnja se da je Ozna pobila bar 70.000 ljudi. Iako je dokumentacija o
tome uništavana 1966, posle pada Rankovića, istoričari su, ipak, uspeli
da otkriju užasna svedočanstva.

- Čim je Ozna došla u Beograd, počela su "divlja čišćenja", streljanja po kratkom postupku.
Naknadno bi formirali preki vojni sud u nekoj elitnoj partizanskoj
formaciji, na primer, Prvom proleterskom korpusu. Zato u dokumentima
piše da su ljudi pobijeni određenog datuma, a osuđeni 10-12 dana
kasnije. Praksa je bila prvo pobij - onda legalizuj. Posebna priča su
dokumenti gde uz imena streljanih stoji broj kvadrata njegovih
"useljivih" stanova - kaže Nikolić.

Šefovi Ozne su kao "mač revolucije" u prvoj seči potamanili protivnike nove vlasti, pa
makar bili i samo potencijalni. Zatim su naredili skidanje glava
"kolebljivaca" u svojim redovima.
Po rečima Nikolića, agentura Ozne je formirana 1944, po principima sovjetskih
tajnih službi za eliminisanje svih neprijatelja komunističke revolucije.
Međutim, ubrzo je prerasla u tajnu organizaciju koju je intersovala
samo moć.
- Ozna je bratstvo u krvi i zločinu. U njega se ulazilo akcijama visokog stila, da se pokaže sposobnost i
lojalnost. A kad se u to uplete krv, onda je lojalnost zagarantovana. Za
tako nešto bio je neophodan patološki sklop ličnosti, kojima je taj
odvratni posao predstavljao zadovoljstvo. Eksplozija njihove patologije
obuzdavana je privilegijama, šefovi Ozne postajali su kao ministri
policija, a svi istaknuti oznaši i udbaši završavali su u diplomatiji.
Tako je proširena delatnost tajnog bratstva u krvi koje se i danas drži i
štiti, pomaže materijalno i politički, svim mogućim vezama - tvrdi dr
Nikolić.

Tito i Aleksandar Ranković
On nagalašava da u oznaško-udbaškom klubu nema nacionalnih i verskih
podela, iako su se u građanskom ratu oni formalno stavili u službu
svojih novih država i nacija.
- Na ličnom planu to ništa nije promenilo, potomci oznaša su veoma bitni ljudi na prostoru
cele bivše Jugoslavije, i ta hobotnica skladno funkcioniše. Nedavno je
jedan bivši visoki srpski bezbednjak posvetio svoju knjigu hrvatskom
kolegi Josipu Perkoviću. Šta mislite, zašto je Hrvatskoj, koja se
navodno odrekla komunizma, bilo tako teško da izruči bivšeg
jugoslovenskog udbaša. Nije on moćan kao pojedinac, već kao član
bratstva. Znate li ko su bili glavni protagonisti prvog kruga
privatizacije. Ko su ti naši biznismeni, odakle im novac, kako su samo
oni bili uspešni u vreme opšte bede i raspada. Svi oni dolaze iz
bratstva Ozne, direktno iz tajnih službi ili su ih one stvorile i držale
pod kontrolom - zaključuje dr Nikolić.

SVI TITOVI ŠPIJUNI SOVJETSKI
obaveštajci koji su se 1944. spustili padobranima u blizinu Bosanskog
Petrovca, prema zvaničnim podacima, bili su prvi instruktori Ozne, čiji
su oficiri kasnije išli na školovanje u SSSR.-
Ipak, oznaši nisu naučili zanat tada. Komunističko vođstvo partizana je
od 1941. imali bezbednosnu službu, sa zadatkom da fokusira "narodne
neprijatelje" i "petu kolonu", što je bio naziv za sve protivnike
komunizma. Komunisti su krenuli u ustanak zbog revolucije i njihov
prioritet je bilo osvajanje vlasti, a tajna služba je po Titovim rečima
bila najmoćnije oružje. Prve posebne čete za borbu protiv "pete kolone"
formirane su 1943. u Hrvatskoj i Bosni - objašnjava dr Kosta Nikolić.

Kosta Nikolić

Tajno bratstvo oznaša - moćno i nedodirljivo | Društvo | Novosti.rs