 |
| Детаљ, са мансарде. Знак препознавања |
Више од 100 година српском културом и књижевношћу влада- нешто што би се могло назвати - лицемерје....
Довољно је испричано о некадашњем лицемерју. О данашњем сам, на крају романа ВАМПИРЏИЈА, написао дословце ово:
ДАНАШЊЕ ЛИЦЕМЕРЈЕ
Наводно, све је отишло до врага. Али неки српски издавачи
успели су да се снађу; објављују на стотине наслова годишње. Просвета
објављује толике НАЈ, НАЈ - лепше... Било би глупо трошити папир
на толика имена тзв. великана. Народна књига, исто... Толико наслова,
толико генијалаца... Стубови културе, јакоже! СКЗ, етц.
Све и свашта трукају, само не оно што би користило српској
култури и књижевности.
Не објављују Винавера, а у десет издања штампају помодни и
свакојаки други шкарт.
- Шта вас брига шта они штампају? Они то штампају својим
парама! - чујем тобожњи глас разумности.
А одакле им паре да то штампају?
