ПоРтАл

ПоРтАл
САЗВЕЖЂЕ З

петак, 03. април 2020.

Дванаеста глава ОТКРОВЕЊА ЈОВАНОВОГ




12. Жена обучена у сунце и црвена аждаја. Рођење мушког Дјетета. Рат Михаила и анђела са аждајом. Аждаја бачена на земљу.*



1. И знак велики показа се на небу: Жена обучена у сунце, и мјесец под ногама њезиним, и на глави њезиној вијенац од дванаест звијезда.

2. И она бјеше трудна, и викаше од болова мучећи се да роди.

3. И показа се други знак на небу, и гле, велика црвена аждаја која имаше седам глава и десет рогова; и на главама њезиним седам круна;

4. И реп њезин вуче трећину звијезда небеских, и баци на земљу. И аждаја стаде пред женом која треба да роди, да када роди прождере дијете њено.

5. И роди мушко Дијете, које ће напасати све народе палицом гвозденом; и Дијете њезино би узето к Богу и пријестолу његову.

6. А жена утече у пустињу гдје имаше мјесто припремљено од Бога, да је ондје хране хиљаду и двјеста и шездесет дана.

7. И наста рат на небу; Михаил и анђели његови завојштише на аждају, и ратова аждаја и анђели њезини;

8. И не одољеше, нити им се више нађе мјеста на небу.

9. И збачена би аждаја велика, стара змија
, која се зове ђаво и сатана, која заводи сву васељену, и збачена би на земљу, и с њом збачени бише анђели њезини;

10. И чух глас велики на небу који говори: Сада настаде спасење и сила и Царство Бога нашега и власт Христа његовог, јер је збачен опадач браће наше, који их опадаше пред Богом нашим дан и ноћ.

11. И они га побиједише крвљу Јагњетовом и ријечју свједочења својега, и не марише за живот свој до смрти.

12. Зато се веселите небеса, и ви који живите на њима! Тешко житељима земље и мора, јер сиђе к вама ђаво у јарости великој, знајући да мало времена има.

13. И кад видје аждаја да би збачена на земљу, поче прогонити жену која роди мушко Чедо.

14. И жени бише дата два крила орла великога да одлети у пустињу на мјесто своје, гдје ће се хранити вријеме и времена и пола времена, далеко од змије.

15. А змија испусти за женом из уста својих воду као ријеку, да би је ријека однијела.

16. И земља поможе жени, и отвори земља уста своја и прогута ријеку коју испусти аждаја из уста својих.

17. И разгњеви се аждаја на жену и отиде да ратује са осталима из сјемена њезиног, који држе заповијести Божије и имају свједочанство Исуса Христа.


_______

  * (ТУМАЧЕЊА, одломак)  ...12; 1 – И знак велики показа се на небу: жена обучена у сунце, и месец под ногама њезиним, и на глави њезиној венац од дванаест звезда.

Неки су сматрали да је „жена одевена у сунце“ Пресвета Богородица, која је много претрпела (παθουσα) и пре него што су препознали Њеног Божанственог Сина. Како је, међутим, наш Господ рођен много пре овог откривења, велики Методије, сматрајући да то не одговара рођењу Господњем, тврди да је ова жена света Црква. Није сувишно да се овде помену и речи блаженог Методија, који у такозваном Симпосиону (Гозби), у име девственика Прокла, каже: „Жена одевена у сунце је Црква; што је за нас одећа, то је за њу светлост, а што је за нас злато и блиставо драго камење – за њу су најлепше и најсјајније звезде. Она стоји на месецу; како од месеца зависи влага у природи то се овде, сликовито речено, под месецом подразумева вера оних који се кроз купељ (тј. св. крштење) очишћују од пропадљивости (трулежности). Она болује, препорађајући душевне у духовне и преображујући их изгледом и ликом по подобију Христовом.“ У наставку каже: „Под оним који се поново рађа не треба подразумевати Христа, јер се тајна ваплоћења божанског Логоса испунила много пре откривења Јовановог. Јован говори и пророкује о садашњости и будућности“, а затим додаје: „Тако нас сама нужност приморава да кажемо да је она која болује и рађа искупљене – Црква, о којој Дух сведочи кроз Исаију: Она се породи пре него осети болове, пре него јој дођоше муке роди детића (Ис. 66; 7). Од кога је бежала? Наравно, од аждаје, да би родила народ – духовни Сион мушког пола“. „Према томе, Христос се духовно рађа у свакоме од нас; зато нас Црква повија у пелене и саосећа са нама све док се у нама не уобличи Христос који је рођен, како би сваки, поставши причастан Христу (поставши заједничар Христов), и сам постао Христос“.
Црква се на тај начин обукла у Сунце правде, Христа, јер је под њеним ногама светлост ноћне светиљке, што указује на овоземаљски живот, променљив (αλλοιουμενη) као месец. На њеној глави налази се круна (венац) апостолских догмата и врлина. Тај исти Методије каже: „Ако од месеца зависи влажност, онда он означава крштење, сликовито названо морем, спасоносним за оне који се у њему препорађају а погубно (погибељно, ολεθριον) за демоне“.

12; 2 – И она беше трудна, u викаше од болова мучећи се да роди – Тврдимо да Црква болује са сваким који се рађа водом и духом док се у њему, како је рекао божанствени апостол, не уобличи Христос (в. Гал. 4; 19). Одбацују се једино они који отпадају од истинске светлости и због свог неверја задобијају душевну смрт.

12; 3 – И показа се други знак на небу, u гле, велика црвена аждаја која имаше седам глава и десет рогова; и на главама њезиним седам круна;

И показа се други знак на небу. Мислимо да се овде под небом подразумева ваздух. Црвена (пламена) аждаја створена је зато да би је понизили ангели Божији, као што је записано код Јова. Мада више није међу ангелима, „црвена“ („пламена, црвена као пламен“, грч. πυρρος) је или услед своје склоности ка убијању и уживању у крви, или због свог пламеног (δια το πυρωδες) ангелског суштаства. Седам глава означавају њених седам најлукавијих сила. које се својим духовним дејствима супротстављају ангелским силама, или седам духова, за које Христос у Еванђељима каже да се настањују у човеку испражњеног срца, необузетог добрим мислима и делима (в. Лк. 11; 25 – 26). Оне могу бити „седам гадова“ тј. лукавих помисли које, према речима Соломона, свијају гнездо у срцу ненавидника кад говори умиљатим гласом… и мржњу покрива лукавством (Приче Сол. 26; 25). „Десет рогова“ означава или десет грехова који постоје као супротност за десет заповести закона или као поделе царства које представљају утеху за аждају, радосну због сваке несугласице и расправе. На њеним главама налази се седам круна, јер они који побеђују ђаволска дејства добијају победничке венце тамо где су трудом и знојем задобили победу. О овоме блажени Методије каже следеће: „Велика, црвена, седмоглава аждаја која је за собом повукла трећину звезда, која је стајала, правила замке и мотрила са намером да прождере дете породиље, јесте ђаво“. „Он, међутим, не може да ухвати препорођене када се узнесу на висину“, а затим: „Трећином звезда названи су они који су сагрешили против једног Лица Свете Тројице. Пустиња у коју одлази жена да би се прехранила – јесте Црква, која је слободна од зла и лишена пропадљивости, док хиљаде означавају савршен и потпун број“.---

Нема коментара:

Постави коментар

КЊИЖАРА ПИСАЦА

Аукције. Трају даноноћно.