ЂЕРЗОНКЕ ОД МАХАГОНИЈА - кратки узмаси Су Танасковић

 ОСЛОБАЂАЊЕ ПАТЕТИКЕ НЕУРЕЂЕНОГ РОЈЕЊА РЕЧИ

Великом плантажом вишања у цвату погубљене речи и реченице, к’о ројеви пчела, јуре у непознатом правцу, сумануто, уплашено, бесно, опасно, тражећи погодно дрво на чије гране ће се окачити у заједништву неког смисла. Рој се уобличава црном необузаном гомилом речи, без икаквог реда и поретка, час разређен, час густ, час весело лепршав, час злослутно опасан. Треба му кошница јер је сигурност плантаже угрожена. Могу се сваки час појавити челични авиони и попрскати их отровом против дебелих гусеница које се хране младим лишћем и новонасталих хибрида савремених болести које нападају све живо у цвату. Оне уплашене и немирне, изгубљене и несигурне, речи и реченице искачу, излећу, облећу, зује, врте се у кругу и роје ко пчеле закачене на грани вишње у плантажи, чекајући песника који од сувог старог дрвета махагонија прави ђерзонке на три спрата и ослобађа их од страха и од патетике.  И чекајући време када ће се престројити и почети да скупљају нектар и од њега правити густ мед... А песник, без белог платненог шешира оивиченог црним тилом, гологлав и немирних очију, без страха јури по плантажи изгубљене ројеве, пчелице, медоносне радилице, које висе по гранама вишања у цвату. Не треба му шешир, тајне је ослободио из њега, речи и реченице припитомио, и не смета му њихов убод, ни отров. Оне га препознају и са велике даљине, знају његов мирис махагонија који их опија, па јаче замахују крилима, и звуком узнемиреног зуја показују му пут куда ће на леђима пренети ђерзонку од племенитог дрвета, и кућу им сигурницу начинити. Окупљене око одбегле матице која чува све што је икада у њима постојало, призивају скривена сећања.... Песник их зна у душу, а оне њега још више...

Публиковано (у четвртак, август 04, 2011)  на блогу „Трагови ка сопствености“:  
Аутор: Су Танасковић:  посвећено М.Л. : http://moji-tragovi.blogspot.com/2011/08/erzonke-od-mahagonija-kratki-uzmasi.html