 |
| Читуља. Политика, 17. март 2011.Додајте натпис |
Проф. Др Живомир Младеновић, научни саветник САНУ у пензији (1910 - 2011).
Преминуо је 14. марта 2011. године у 101. години, дочекавши да истина о његовој судбини изађе на видело.
«Разговор са професором Живодрагом Младеновићем" , последње објављено дело овог научника и професора, разоткрио је како се то радило под комунистима, па и у књижевности. Како је било могуће да се литерани крадљивци вину до челних места неких виталних српских културних и издавачких институција. Тај разговор открива индиректно и све оно што чини паклено неокомунистичко наслеђе у српској култури, и књижевности пре свега. Само због разговора са стогодишњим професором Младеновићем овај број Браничева је требало штампати у 30. ооо примерака, да се зна! Али високи тиражи у овој сиромашној и тужној земљи на Балкану резервисани су за тзв. листове, часописе, и писце блиске власти и центрима моћи. «
Ово дело публиковано крајем минулог лета у Сазвежђу ЗАВЕТИНЕ и може се преузети у целини бесплатно на следећој интернет адреси:
Ово дело је прештампано, у тематском броју пожаревачког Браничева, 1-2/2011, који је угред буди речено, плануо. Први примерци тога броја стигли су до дуговеког научника и обрадовали га, јер се коначно испунило нешто важно у судбини овог писца који неће бити заборављен. Баш зато што је један од најбољих сведока о ујдурмама тзв. великана бирократске, узурпаторске и наметачке књижевности.
Испраћај за кремацију обавиће се у петак, 18. марта, у 11 часова на Новом гробљу. Почетак опела је у 10.30 часова.
Више о свему видети на следећој интернет адреси часописа Алманах за живу традицију, књижевност и алхемију
https://sites.google.com/site/balkanskisindrom/andeo-sa-lampom/prvidvobrojbraniceva1-22011 , где се, такође, бесплатно може преузети најновији двоброј часописа "Браничево"
узрок свих невоља које су ме задесиле Глигорић и Ђурић успели су да ми онемогуће сарадњу
са Академијом и свим средствима и омаловаже оно што сам за њу урадио, па да ми, и преко
својих бивших студената, онемогуће објављивање књига и у издавачким предузећима (чак и у „Матици српској“). Они који су ме познавали и уважавали због онога што сам објавио, мислили су тада да сам се својевољно повукао из јавног живота. Тешко бих могао све ово да поднесем, да нисам отишао у Сутоморе, где сам, у његовом планинском залеђу купио плац, подигао и дограђивао кућицу и око ње оплемењивао тврдо, каменито тле, ископао бунар и гајио винову лозу и јужно воће, не откривајући никоме, па ни својој породици, због чега сам се (само) изоловао.
Међутим, ипак нисам клонуо духом. Радио сам оно што ми је било могуће, прегледао своје необјављене рукописе и припремао за штампу поједина довршена дела и збирке, нудио их преко поште или лично издавачким предузећима, али узалуд, јер ми је сваки рукопис враћан, под изговором да не одговара њиховом издавачком плану. Имао сам добре односе са уредницима културне рубрике Политике, који су радо објављивали моје прилоге: књижевне осврте, па чак и полемичке чланке. .... "
(одломак из последњег објављеног дела Проф. Др Живомира Младеновића)
Нема коментара:
Постави коментар