Писмо ауторима "Заветина"

уз ауторски примерак најновијег броја  књижевног часоиписа "ЗАВЕТИНЕ+", 2 /2013

 

55. Св, Арханђел Михаило, кућна икона. - 109 одабраних фотографија. Фотодокументација Заветине

Веома уважени,

Драге колеге,

Ево изашао је, као што сам и обећао, нови број часописа „ЗАВЕТИНЕ+“, бр. 2, и шаљем Вам ауторски примерак. Ја Вам не могу забранити ни наредити, да тај примерак не поклањате пријатељима и родбини, али мислим да би било целисходније да све оне, заиста заинтересоване, за Ваш рад, стваралаштво и објављивање, упутите на  овај јуче објављени чланак:

*

(ЉУДИ МЕСЕЧЕВЕ СВЕТЛОСТИ) Публикован нови број  часописа “ЗАВЕТИНЕ+”, бр. 2. (новембар 2013 – јануар 2014)...

Ових дана је публикован нови број књижевног часописа “ЗАВЕТИНЕ+”, на промењеном формату (таблоид, 16 страница), чијих се неколико страница (1, 14-16) могу прелистати и читати бесплатно и на овој локацији. ...бр. 2. (новембар 2013 – јануар 2014) доноси обиље прилога, и убудуће, тј. следећи бројеви биће штампани у истом формату (зависно од финансијских могућности издавача (М. Лукића).
ЗАВЕТИНЕ +  имају следеће рубрике: Сазвежђе З, Сазвежђе ЗАВЕТИНЕ, Четврта Србија, Уметност махагонија, Запис(и), Бездана уметност, Edition SECTIO CAESAREA – Едиција ЦАРСКИ РЕЗ, НЕИЗБЕЖНО (Превредновање),  Дневник писца, Кругови Заветина, КРИТИЧКИ КОМЕНТАРИ , Дућан ЗАВЕТИНА, Летопис ЗАВЕТИНА,  ЕКСКЛУЗИВНО.
У овом броју часопис доноси прилоге:  Главнопг уредника, Александра Лукића, Небојше Васовића (поезија), Вјерују редакције, Изводе  из “Билтена Сазвежђа ЗАВЕТИНЕ”, текстове о Трећој и Четвртој Србији и свим тајнама бивше државе, писмо Милана Ваксмана, текстове о “уметности махагонија” и једном наметачком комунистичком издавачу и диносаурусу,  прилоге на тему “Зашто нема промаје”,  стихове српских песника који живе у свету (Небојша Васовић, Мирослав Душанић), Писмо др Бошка Томашевића, критичке огледе Мирољуба Милановића, неколико нових песама Александра Лукића, Зорана М. Мандића, Благоја Свркоте,

      ...видети више: http://novinebuducnosti.wordpress.com/2014/01/24/%D0%BF%D1%83%D0%B1%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D0%BD-%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B8-%D0%B1%D1%80%D0%BE%D1%98-%D0%BA%D1%9A%D0%B8%D0%B6%D0%B5%D0%B2%D0%BD%D0%BE%D0%B3-%D1%87%D0%B0%D1%81%D0%BE%D0%BF/

Па, нека они поруче, ако их стварно занима,  овај број директно од «Заветина». Тамо је укратко објашњено како. Тиме ћете Ви порадити прво за себе, онда за овај часопис, а онда кроз време и за «Заветине».

Ја сам обећао да већ овај број буде одштампан на папиру, а не само на Цду; међутим, штампари – више њих, који су ми урадили калкулације, у међувремену, за 1000 примерака на обичном новинском формату таблоида (формат «Политике», 16 стр.), траже по броју од 42.000 – до 36.000, односно 25000, ако би се одштампало десет бројева годишње. Значи, да би се у ову пустоловину упустило, потребно је, најмање око 300. 000, 00 дин, а толики новац ја нисам могао скупити, и поштено је да Вам то признам. И зато ћете разумети, надам се, зашто сам Вас замолио, да свој ауторски примерак не поклањате, јер онда радите против себе, «Заветина» и часописа. Ја се надам да ћу новац за штампање овог часописа и на папиру прикупљати и на тај начин, продајом  дигиталног издања часописа, на Цду.

По мени, реално је, можда, штампати 6 бројева годишње, убацивати их у мрежу за штампу, како би допрли и до најширих слојева, или барем до српских општинских места.  Када будете прочитали овај број, и ако Вам се учини да вреди, покушајте да заинтересујеете филантропе из Ваше средине, или људе (како у Србији, тако и по свету)  који би могли да нам помогну да штампамо барем 6 бројева годишње.

Прилике су невеселе, али не можемо седети и чекати скрштених руку, или се надати у помоћ  државе и министарстава – видели сте какве они часописе помажу и стимулишу. Ми тамо, као што добро знате, ретко објављујемо...

Молим Вас да пажљиво ишчитате овај број часописа и да, ако стигнете, ако будете сматрали за сходно, наравно ако будете имали примедбе и умесне и неумесне, да се јавите.

Све Вас поздрављам старински: Бог са Вама!

Најсрдачније, 

56. Бела Тукадруз, јесен 2010, у малој цркви Св. Петке у Мишљеновцу. - 109 одабраних фотографија. Фотодокументација Заветине

     М. Лукић...

СУПСИДИЈАРИЈЕ / Миодраг Мркић

СУПСИДИЈАРНО КЊИЖЕВНО ПРАВО
    (одломци)

....Лукић је, заиста, нека врста издавачког подвижника!Толике године опстати као издавач - без помоћи државе (било које), без помоћи донатора, богатих филантропа, практично без ичије помоћи - да ли је могуће? Ако је некога издавача у Србији свет требало да помогне, то су биле Заветине, то је био Лукић. То што је Лукић урадио и објавио, као издавач, током четврт века не раде ни већа издавачка предузећа!
Књиге које сам написао о Мирославу Лукићу немају драж и шарм ударних супсидарија; ја те књиге сматрам неузорним. У књигама и часописима, које је објавио јединствени Мирослав Лукић - супсидарије - споредни делови, имају неки неодољиви шарм оскудице и мере која надокнађује оскудицу.
Можда је вакат - празна страна - у часописима и књигама са заштитним знаком Заветина - највише платио данак оскудици?

(3)

Књиге и часописи Заветина, интернет и дигитална издања, зраче чаролијом супсидијарија, древности, тајних порука. Запале су ми у око поодавно узорне супсидијарије Заветина, вероватно зато што се ја не могу похвалити сличним.
Иако то може неком зазвучати и одвећ патетично, ја желим ипак да кажем да су супсидијарије књига и периодике Заветина озрачиле мој дух, учврстиле га у нечем, што ми се чинило важно за српску културу и књижевност... Разноврсност садржаја периодике Заветина, ликовни прилози, све је то занимљиво, уверљиво, и вероватно ће са неке временске дистанце деловати још привлачније. Издавачки подухват - мада је боље рећи инат и тврдоглавост, упорност - Мирослава Лукића јединствени су у српском издаваштву. Има ли тај подухват свој пандан?
(4)
Када се једног дана буде сагледавала целина издавачког подухвата Мирослава Лукића, а то ће бити могуће након што се истражи и расветли огромна енергија једног писца и издавача, уграђена у Заветине, видеће се оскудица и храмовно поштење Заветина. Нема граница за оно што је покренуо Мирослав Лукић, бацивши свој златни грумен у дубоки вир реке и света: кругови се шире и шириће се у бескрај, просторни и временски. Понекад видим: 2109. годину, годину која ће доћи тек за 100 година, када из наших гробова буду никле липе или храстови, борови, ко ће знати? Видим поподне 17. априла 2109. године и неког, кога не познајем, који прелистава моју књигу Сенке тишине о песмама из романа Мирослава Лукића. Можда у грчу неког свог немира, или неке језе есхатолошке?...
       ______________ Одломак из најновије књиге Миодрага Мркића: Последња сфера мистике: Књига о Белатукадрузу (алиас Мирославу Лукићу) , Београд, 2013. - Видети више:

Збирка Небојше Деветака КАО КАД СНЕГ КРВАРИ

Представљена збирка Небојше Деветака 

КАО КАД СНЕГ КРВАРИ 

У издању Српског културног друштва "Просвјета" у Загребу 

недавно је објављена књига песама "Као кад снег крвари", 

угледног српског песника Небојше Деветака (1955. у Градуси, на Банији, Хрватска) 

који након избега живи и ствара у Врбасу. 

Ово дело је синоћ (у четвртак, 15. новембра) представљено поштоваоцима лепе речи 

у простору Градске библиотеке "Данило Киш" у Врбасу. 

Чула се том приликом критичка реч песника и књижевног критичара Ђорђа Нешића, из Белог Брда (Хрватска) и Давида Кецмана Даке, писца и критичара из Сомбора. 

Сам аутор је казивао своје стихове, а домаћин и водитељ ове књижевне трибине 

био је песник Бранислав Зубовић.

(извор: УКС) 

ДАНИЛО КИШ - њим самим / Радован Поповић

Др Мита Лукић, одговорни уредник
Сазвежђа З (Мансарда ЗАВЕТИНА)

....
1960.
(...)
Запажен је у "Политици" и његов чланак о судбини књиге у коме каже:
"Није за песнике свеједно када и којим редом ће му се појавити књига. Шта би било на пример (наводим случајне но типичне примере) са Мићом Данојлићем, Љубомиром Симовићем, Дрганом Колунџијом да су чекали пет-шест година?Само толико. Да случај није био наклоњен њиховом таленту. А колико је таквих младих талентованих песника нестало - игром случаја. Колико би и каквих би књига песама имао  већ Томислав Мијовић (на пример) да му се прва збирка (На ногама) појавила после пет година очајања?
Но знам исто тако добро како изгледа овај проблем изврнут на главу. Колико би било мање лоших и просечних песника и књига, колико мање главобоље - да нису никад објављене прве књиге  оних који нису песници и који то никада неће постати, но који су тако стекли име и опасну инерцију која их носи, упркос испразности своје, упркос свему.
Но, то не сме бити разлог да се жртвују песници".
Ужасавала га је "навала просечности у литератури" на овим просторима.
Пажљу јавности скренуће на књигу песама за децу Милована Данојлића, у НИН-у:
"Време, свако време, диктира песнику ограничени 'круг тема'- ово тврдим аподиктички, свестан чињенице о постојању тзв. "вечних тема". Но те су теме резервисане за најсмелије, најупорније, за оне који беже од актуелних тема у 'право', првобитно и вечито прибежиште поезије - у вечне теме љубави, смрти, пролазности. Романтични и романтичарски вечни месец поезије не узбуђује данас песнике мање него пре, али ко би се усудио да се поигра с месецом данас, па чак и у рукавицама најсмелијих метафора?"
За њега је писање дечијих песама као маска...
       итд.
       Извор: књ. часопис Књижевност , 2-3/1990, стр. темат посвећен Кишу, стр.212-213

ТАЈНА : Тамо где се секу Месечева линија и стабло Посвећеног дрвета (Бела Тукадруз)

Иван Лукић, данас. Десет година доцније, 2011.
Снимак Димитрија Лукића

                                      

                           Посвећено  Ивану Лукићу

Слика ноћи, младог лишћа шљива,

и воћњака кроз чије се грање

виде звезде, њихово трептање;

слика иза које се Све - временост скрива:

Љубав неизмерна, благост, зрење,

васиона, Дух, Вера и Нада, Свесмисао,

чедност и опора снага горја. Стрпљење;

Лепота, због које човек јесте и није уздисао;

Слика ноћи пролећне висине

сомотасте : што навире ко зна

откуда : из какве дубине?

Слика неизрецива, неописива до краја.

Дар духова бдења кроз коју позна

искуства зраче и она рана и без краја...

У  ноћи између 3. - 4. јула 2001. у  Београду

____________________________________

Горњу песму написао сам, како је и датирано, у ноћи, размишљајући о исходу  пријемног испита, који је мој млађи син полагао 2. јула 2001. године, коме је узгред буди речено песма и посвећена. Писмо сам му написао и послао на село данас; и ту није потребан посебан коментар. Узгред буди речено, Иван је више од годину дана стрпљиво припремао пријемни испит за богословију, али изгледа да није  имао шансе, иако је духовно био припремљен за богословско занимање, јер су места била ограничена, а међу кандидатима су доминирала деца попова. То су оне биографске ствари, које моја песма надилази. Био сам легао синоћ касно, али сам се изненада пробудио, јер су ми се јавиле слике и стихови, које сам записао у даху. Већ је  студија о српској култури и поезији 20. века била при крају, многа су се значења и појединости, толико тога, слегли, до свезначења; слегла се и и туга због трагизма постојања; јер кад неко ко је припремљен за нешто не може да постане то, то је више него тужно. То што се мом млађем сину догодило, догађало се многим другим нашим људима, па и песницима, током 20. века; понекад су отпадали позвани и на њихова су места долазили неки други; то је судбина.

БИЛДЕРБЕРГ ОДЛУЧУЈЕ О БУДУЋНОСТИ СВИЈЕТА

Руска ТВ станица извјештава да се око 150 моћника састаје у великом Сувре Хотелу у Ст. Морицу. Расправа се, наравно, води иза затворених врата и траје неколико дана, од 9. до 12. јуна. На њој ће се, како извјештавају свјетски медији, вјероватно донијети одлуке које ће утицати на будућност читавога свијета.

На Билдербергове конференције се може доћи само с позивницом, а међу онима који су учествовали на састанцима су краљеви, предсједници, индустријски моћници те први људи најјачих свјетских корпорација. Попис учесника не објављује се у јавности, али на њему се наводно годинама налази бивши амерички главни секретар и добитник Нобелове награде за мир Хенри Кисинџер, а спомињу се и шпански краљ Хуан Карлос, холандска краљица Беатрис, водећи људи ИБМ-а, Ројал Дач Шела и Нокије, предсједник Европске комисије Жозе Мануел Барозо, бивши грчки премијер Костас Караманлис и други.

Успркос томе што су учесници конференције, која је започела јуче, покушали доћи у највећој тајности, новинари и активисти који "кампују" пред наведеним хотелом успјели су да препознају Била Гејтса и главног секретара НАТО-а Расмусена.

Прва конференција одржана је у Хотелу Билдерберг у Холандији 1954. године, а циљ јој је био поправити лош став Европљана према САД-у и промовисање "атлантицизма" - идеје о блиској сарадњи Европе и Сјеверне Америке.

Извор: http://www.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=41544

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%91%D0%B8%D0%BB%D0%B4%D0%B5%D1%80%D0%B1%D0%B5%D1%80%D1%88%D0%BA%D0%B0_%D0%B3%D1%80%D1%83%D0%BF%D0%B0

Видети више:   

СЕБИЧНИ МУЗЕЈ

Управо је завршено публиковање антологије српске поезије 20. века у коју је ушло 17 аутора.
Упоредо са овим Веб издањем Заветине су учиниле доступним и три штампана издања антологија српске поезије 20. века, која могу бити од велике користи како славистима и познаваоцима српске поезије 20. века, тако и обичним  читаоцима.
       = видети  опширније- Себични музеј

Sudbina jedne humoreske / Часопис HERETICUS, Beograd, 2003.

Препоручен чланак

Rubrika IZ ARHIVA. (Ovaj tekst je prenet u HERETICUSU  iz arhive Gradskog komiteta SK Beograda. Tekst je sačinjen u analitičkoj službi GK 1988 godine.)

HERETICUS. Časopis za preispitivanje prošlosti. Vol I (2003), No 2 , str. 257/258

Ideju za pisanje pamfleta-humoreske ,,Vojko i Savle‘‘ dali su u jesen 1986. godine Nikola Ljubičić, Dušan Čkrebić i Petar Stambolić (zajedno sa Ivanom Stambolićem). Cilj afere bio je da se zbog najave Memoranduma SANU preko kompromitovanja Gojka Nikoliša kompromituje i cela SANU. Ivan Stambolić, tadašnji predsednik Predsedništva Srbije, prihvatio je da realizuje ideju. On je zadužio svog prijatelja Dragišu Pavlovića, predsednika Gradskog komiteta SK, da pripremi kompromitujući materijal za Nikoliša na osnovu dobijenih sugestija. Pavloviću je taj ,,materijal‘‘ (dosije) pripremio Dušan Stupar, šef Državne bezbednosti Beograda. 
‘‘Materijal‘‘ je, po dogovoru sa Pavlovićem, najpre ,,obradio‘‘ književnik Milenko Vučetić, tadašnji izvršni sekretar za kulturu u Gradskom komitetu.
Rukopis je zatim ,,doradio‘‘ i dao mu završnu formu književnik Vidosav Stevanović (tadašnji direktor ,,Prosvete‘‘), inače Pavlovićev intimni prijatelj i školski drug iz Kragujevca.
,,Humoresku‘‘ je u velikoj zapečaćenoj koverti doneo u Politiku Radmilo Kljajić, izvršni sekretar za informisanje u Gradskom komitetu.
On je od početka bio upućen u pripremu cele ,,operacije‘‘ protiv Nikoliša i SANU. Humoreska je najpre došla u ruke urednika Kulturne rubrike Politike Milenka Matickog, ali ju je on, ne čitajući je, samo ,,sproveo‘‘ uredniku nedeljnog broja Aleksandru Prlji, koji je taj pamflet (zajedno sa svojim tadašnjim pomoćnikom Hadži Draganom Antićem) pripremio za štampu i objavio u Politici 18. januara 1987. godine.
Kad je skandal izbio u javnosti, R. Kljajić je dobio zadatak od svojih naredbodavaca da prikrije naručioca i autora pamfleta. ….

      Видети више: http://www.hereticus.org/arhiva/2003-2/sudbina-jedne-humoreske.html#more-57

Didosav i Vušan / Miodrag Milojević

Знак препознавања...

Тragom vesti   Didosav i Vušan                     

Hoćemo li preko suda u Strazburu saznati ko je napisao i naručio čuvenu humoresku "Vojko i Savle"

Dušan Stupar, bivši visoki funkcioner DB-a, ispričao je u emisiji "Insajder" televizije B 92 da je pisac Vidosav Stevanović, po tezama i prema podacima  kojima je raspolagala služba, literarno uobličio čuvenu humoresku. Kao neka vrsta kompenzacije, tvrdi Stupar, Stevanoviću je l986. pripala NIN-ova nagrada za roman "Testament". Pisac je navio tužbu - protiv službe bezbednosti!

Iz emigracije se posle nepune dve decenije vratio književnik Vidosav Stevanović. Nikad uspešniji, nikad zadovoljniji, nikad ogorčeniji. Boravio je u Parizu, gde je postigao uspeh, trenutno pripada evropskoj i svetskoj literaturi.
Može li Evropa da pomogne da saznamo ono što bi trebalo da znamo? Hoćemo li preko suda u Strazburu saznati ko je napisao humoresku "Vojko i Savle"?

 Miodrag Milojević

Videti više: http://www.magazin-tabloid.com/srp/clanak.php?br=167&clanak=15

Mladić će bolje živeti u Hagu nego dok je bio u bekstvu

24

Autor: I. Mastilović Jasnić02.06.2011. - 00:02Komentara (0)

Ako je suditi po fotografijama pritvorske jedinice u kojoj će biti smešten Ratko Mladić, bivši general VRS imaće, dok suđenje bude trajalo, mnogo bolje uslove života nego što je to bio slučaj u prethodnom periodu. Prve dane Mladić provodi u samici, izolovan od ostalih pritvorenika

Videti više: http://www.24sata.rs/vesti/aktuelno/vest/mladic-ce-bolje-ziveti-u-hagu-nego-dok-je-bio-u-bekstvu/3370.phtml

ДОБРО И ЗЛО / Слободан Бранковић

Нема за мене већег зла

Од оног које носим у себи.

Скрива се дубоко у мени.

Знак препознавања

Ни не знам тачно од када.

Подмукло, вара ме,

Чак ме и подмлађује!

Боримо се једно против другог.

Ја сам добро.

Ја морам да будем добро.

Ја сам добро и кад нисам добро.

Ни да помислим мало да скренем,

Ко зна који је исправан пут.

Хвала свима који ми помажу.

Добро је спознати зло.

Откуда долази, како се  креће,

Шта би могло да га заустави.

Неки зрачак, ако већ нож не сме?

Ово у мени притаји се,

Али не одустаје.

Навикне се на таблете

Које не подноси.

Боже, и на отров!

Сада све комбинујем

С горким травама.

То је таква мучнина...

Мора већ једном

Да нестане зло у човеку!

НЕПОЖЕЉНИ СВЕДОЦИ / Петре Крду

Заветине, заштитни знак

Моји сведоци треба да ме надживе

Да би сведочили о мени

један ће бити издајник да би и мене издао

тишину молим

ћутање је крик али само у овој соби где размењујем

свој унутрашњи живот за неверни живот

сведока

бацам поглед на њих као на химен сумње

његове очи умножавају страх као украден дар земаља

из којих пристижу

тишину молим

њихово предуго ћутање измешано с мојим

сећањима

један с моноклом у покрету је спреман да умукне

што дубље

други тетовиран метафорама на челу каже да је живот

кретање на екрану

трећи лебди у пени оргазма

десеторица ћуте знојавих мисли чекају једанаестог на врху

кафа се болно дими

тишину молим

и ова соба увучена је у радњу

и ова кућа губи невиност тек у трећем чину

моји сведоци употпуњују моју главну улогу

као трајни ожиљак у својој храпавој вечности

као нежан жилет који просеца пут до остатка живота

тишину молим

моји сведоци треба да ме надживе

да би сведочили о туђим сведоцима

Ова песма је одштампана у књизи са погрешним насловом и одличним поднасловом: 67 неумољивих могућности сна. У тој књизи има барем петнаестак одличних песама, што није мало,за једну земљу где има „много песника по глави становника“. Верујем да се песнкик, преводилац и уредник Крду није бојао непожељних сведока, а као једини и прави доказ је ова песма. Тих непожељних сведока има, увек их је било и биће, неке сам стицајем околности и не својом вољом упознао. Петра нисам стигао да упознам лично. Зашто? Због нераскидиве взе љубичастог мастила и амблема тајног писма света. Колико ће људи разумети ове речи? Надам се да ће их неко ипак разумети. Не на први, на други, трећи поглед. Берђајев је знао да је најдубљи смисао културе у поштовању гробова.

Петреовим љубичастим мастило је записано ово: време траје додавањем времена.

Како то разумете? Да ли разумете? Ни ја нисам разумео када сам први пут то прочитао. Био сам, тада, бесан, на Крдуовог издавача и уредника, који је допустио

Да поговор овој књизи буде одштампан са стотином грешака!!!


Видети више:   https://sites.google.com/site/zaostavstinarukopisna/petre-krdu/petrekrdupesme

SABLASTI NEJAVNOSTI. KNJIŽEVNA POLITIKA U SRBIJI: 5. OKTOBAR 2000 - 16. MART 2011

Pogled u vis

Doba vladavine Slobodana Miloševića ličilo je na sablasni Kafkin „Zamak“. Svetlost Djindjićeve vladavine odveć je kratko trajala da bi u državi Srbiji išta promenila. Oblasti javnog delovanja nakon ubistva premijera svakodnevno su se urušavale da bi se danas ponovo našle u neposrednoj blizini kafkijanskih sablasti, u apsurd preobraćen u pogled na svet. Skup karakteristikâ duhovne situacije vremena u Srbiji, odnosno ono što bismo samo s puno obzira mogli da nazovemo Zeitgeistneurosen, nikako nisu mimoišle ni srpska poljâ književnoga, niti književnu politiku toga polja. Ovim dolazimo do teme koja se inače zvanično zove učešće Srbije kao počasnog gosta na medjunarodnom Sajmu knjiga u Lajpcigu 2011. godine  o kojoj bismo želeli da kažemo ono što u tzv. oficijelnoj književnoj Srbiji niko nema dovoljno principijelne snage da čuje, još manje civilne kuraži da kaže. Drugim rečima, književna Srbija voli pripitomljene istine, što je, inače, opšte mesto svih duhovnih počivališta doteranih do poroka. Ono što govori protiv pripitomljenih istina i quasi istina navešćemo ukratko u okvirima nekoliko naših teza.
Delegacija odabranih pisaca preporučenih od strane srpskog Ministarstva za kulturu i Organizacionog odbora za učešće na Medjunarodnom Sajmu knjiga u Leipzigu zapravo je ideološka delegacija pisaca sastavljena po najboljem receptu nekadašnje vladajuće komunističke partije, dakle dekretom. Davna 1956. ili 1960.. godina s efikasnim duhom socijalističko-komunističke provenijencije zakucala je na vrata lajpciškog Sajma knjiga 2011: duh Ťita, Ždanova, Hruščova, Honekera, etc..........

Dr. Boško TOMAŠEVIĆ 

               Lepzig, marta 2011

  
Videti više: http://zlatnirasudenac.wordpress.com/2011/04/06/knjizevna-politika-u-srbiji-5-oktobar-2000-16-mart-2011-tomasevic/